Telekomunikacioni saobraćaj Banjalučke regije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Pmf Banja Luka

Садржај:
1. Географски положај.....................................................................................1
2. Географски фактори развоја и размјештаја
телекомуникационог саобраћаја...............................................................6
3. Просторно – структурне одлике телекомуникационог саобраћаја........6
3.1. Структура мреже.....................................................................................6
3.2. ОДНОС МОБИЛНЕ И ФИКСНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ.................................................................................................9
4.Литература....................................................................................................12
1. Геоеграфски положај
Бањалучка регија као највећа регија Српске, има транзитни положај у погледу друмског, жељезничког, ваздушног, али и телекомуникационог саобраћаја, гдје се сучељавају исток запад сјевер југ. Налази се на раскрсници преко које се Западна и Средња Европа повезују са истоком, средоземљем и свијетским морем. Тако телекомуникациони саобраћај има како локални, регионални, тако и транзитни значај.
-Мрежа оптичких каблова Бањалучке регије-
Из приложене карте може се видјети да је телекомуникациони саобраћај фиксне телефоније добро умрежен и да се Бањалучка регија налази на трензитним правцима исток-запад, сјеверр-југ и да се наслања на сусједне телеком Хрватске и Федерације БиХ а, преко њих и на остале системе Европе и свијета.
Из карте се види да је главна транзитна централа лоцирана у Бањалуци, са којом су повезане све остале централе регије. Бањалучка регија захвата западни дио Републике Српске и сјеверозадни дио Босне и Херцеговине.
Просторно и популационо је нејвећа и економско најразвијенија регија Републике Српске. Данас на простору Бањалучке регије живи око 640 000 становника, просјечне густине насељености 65 ст/км². Територијални размјештај становништва је неуједначен. Већа концентрација становништва је у ниском равничарском дијелу регије, а знатно мања у планинском дијелу регије. Старосна структура је неповољна, посебно у планинским,брским и уопште у свим аграрним просторима. Бањалучка регија је релативно добро урбанизована. Највећи степен урбанизације у регији има Бања Лука, Приједор, Градишка, Србац, Мркоњић Град, Прњавор и Нови Град.
Бањалучка регија располаже респективним привредним потенцијалом. Крајем XIX вијека на овом простору почиње процес индустрализације, кроз развој жељезнице, цеста, отварање рудника, првих индустријских погона. Наравно он бива прекинут Првим и Другим Свијетским ратом, али опет доживљава процват и развој у педесетим, шездесетим и седамдесетим годинама XX вијека. Након рата у БиХ и све већег интересовања за страна улагања у Републику Српску и покретање њене привреде, бањалучка регија је остала као и остале регије у стагнацији привреде. Саобраћајно инфраструктурни систем регије не задовољава стандарде нити потребе њеног развоја.
На простору бањалучке регије налази се аеродром „Бања Лука“ у Маховљанима, али овај вид саобраћај није довољно развијен. Телекомуникациони саобраћај није био довољно развијен и све већим интересовањем за овакву врсту комуникације, долази до застаријевања и претрпаности телекомуникационе мреже. С тога, се пришло модернизацији и дигитализацији постојеће мреже и њеном проширивању, како покривености, тако и бројем услуга које су довеле да је телекомуникациони саобраћај резултовао као један од најбржих, најповољнијих и најразвијенији вид саобраћаја на бањалучкој регији и Републици Српској уопште.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com